Prva kabl

PlusMaxWorldKick

Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Životne priče

18. 03. 2014. 11:31   >>  13:12 Autor: Zorana Šokorac

Nebojša Dedić: Edrien Brodi je super lik

Grafiti scenografija našeg majstora (boje, crteža, grafičkog dizajna, akvarela...) Nebojše Dedića našla se u nekoliko filmskih hitova („Braća Blum“ sa Edrijenom Brodijem, „Everly“ sa Selmom Hajek...), njegov dizajn videćete na omotu majice benda „Dog House“, njegove ilustracije žive u knjigama za decu i u školskim udžbenicima u Srbiji i Hrvatskoj. Njegovi grafiti krase zidove, metroe i tunele Beograda, Pariza, Marseja, Amsterdama i Ahena. Dobio je nagradu publike na izložbi koju je u Rex-u sa Francuskom kulturnom centru organizovao Enki Bilal na temu "Čovek, žena, grad“ 2001. godine... Mali je uvod da sve stane. Zato, evo priče:

"Grafit za film „Braća Blum“ sa Edrienom Brodijem me je odveo u Pariz. Do saradnje je došlo preko zajedničke prijateljice koja je radila na filmu, njemu je to bio pilot film, mislim na prvi ozbiljan projekat sa ozbiljnom holivudskom kintom. To je scena kad Edien Brodi i Mark Rafalo stoje spred Berlinskog zida i nešto raspravljaju. Po scenariju, na zidu mora da bude grafit tako da sam preporučen čoveku i sve je ispalo super, čak su i scenario nešto menjali da bi grafit što duže bio u kadru. Edrien je skroz OK lik. Imao sam dve prilike da se lično upoznam sa njim, ali oba puta je došao na set dok sam radio na svom delu scenografije i bio totalno sa sprejem, muzikom i super tripom u glavi i pravo da ti kažem nije mi bio trip da prekidam rad.“

I tako je Nebojša ostao u Parizu četiri godine. Bilo mu je teško, ali skoro filmski scenario totalno mu je promenio život.

Kako je biti Beograđanin u Parizu?

Pariz... teško je biti stranac, Srbin u Parizu. Teško, veoma teško, zbog gomile stvari, nama već davno poznatih - jezik, mentalitet, ksenofobija njihova, predrasude i još tona... U početku sam sa Arapima krečio stanove bogatih francuskih usedelica, usput sam imao poneki posao tipa grafički dizajn i ilustracija. I onda je krenulo. Klijenti su mi u početku bili neverovatni... Za francusku interventnu policiju sam radio ilustracije za brošure i kataloge o lepom ponašanju i vaspitanju koje dele po osnovnim školama. A papire nisam imao! Posle sam radio za jednu marketing agenciju kao ilustrator i onda dolazi konkurs od strane francuskog „Publicisa“ i ja sam, pored nekoliko kompanija kao konkurentima, dobijem konkurs i počnem da radim za njih kao ilustrator. Znam, to super zvuči, faktor sreće, itd. ali veruj mi da je 99,9% čistog znoja i truda! Danju se ide na posao, a noću se prskaju grafiti i beži sa ekipom od te iste francuske policije!

Tvojih ruku delo je dvadeset i više ilustrovanih knjiga za decu, dizajn za bendove „Unision“, „Dog House“, bilbordi, reklamni materijali...

Tone i tone posečenog drveta! Žestoko se borim za reciklažu papira, ali to je kod nas, na žalost, totalno suludo. Problem je taj što je taj papir malo skup.

Nebojša lako pliva u akvarelu, crtežu, slici, ilustraciji, stripu, grafitu...Sve što je u formi crteža njega ispunjava, sve što je lice, boja, žena, grad, prozor, emocija, sećanje, njega inspiriše.

Ali, grafiti su prva ljubav?

Počeo sam kao mali, naravno. Pravo da ti kažem, samog početka se ne sećam, verujem da sam uzeo neki flomaster koji mi je kupila keva i krenuo sam na zid! A grafiti...uh! Bavim se njima od 13. godine i svašta sam preživeo, ali bukvalno, zbog njih. Posebno 90 -tih godina u Beogradu. Baš je bilo opasno biti pionir grafita u to vreme, na ovom mestu... Cela ta ekipa ljudi u plavom uopšte nije imala nimalo razumevanja i nimalo smisla za umetnost kao što nema ni sada. A nije tako svuda, moram da kažem. U Parizu postoje specijalno izgrađeni parkovi sa zidovima na kojima se rade grafiti, organizuju se takmičenja u crtanju grafita. Moj prijatelj Nikolas iz Grenobla radi kao „grafitti artist“ u osnovnoj školi sa decom koja prave probleme (mislim na maloletničku delinkvenciju). Čovek radi sa njima grafite šest sati nedeljno i, otkad su sa njim, napreduju u svemu. To mu je posao i prima super platu. Može to i kod nas, ako ima za koncert neke jadnice u minjaku, onda MORA da ima i za ovu oprobanu i provereno uspešnu metodu. Nije to toliko love pa da je „jaoooo, udarac na budžet“.

Ko nije radio grafite ne može da skapira taj osećaj?

Taj osećaj napetosti, brzine, mraka, veštine, trenutka...zato volim grafite. Volim da radim grafite koji više podsećaju na uveličani crtež, više volim da podseća na mural, ne gotivim kada vidim samo slova, kao što Ameri rade. Radim bez skice i plana, (samo par ljudi znam koji tako rade), imam samo neku maglovitu ideju kao štampanu preko nekog pausa na zidu pa onda - ROKAJ! 

Normalno, ne ide sprej bez muzike, ne ide slika bez tona. A šta ide jedno s drugim?

Ja ne mogu da radim bez muzike, nema šanse. Ako nemam muziku, ja ću da pevam i crtam, prskam, šta god. Crtanje - slikanje i muzika su za mene jedno. Pošto muziku i slikarstvo vidim kao jedno, onda ne mogu da kažem da me muzika inspiriše, više me vozi. Tip i fazon muzike mi određuje ritam rada i ceo fazon. Ako sam trenutno pun energije, pustiću neku bržu stvar od Tool-a i bukvalno ću da sviram nevidljivu gitaru ispred štafelaja, platna i zida, papira na stolu dok crtam, slikam ili prskam. Dok radim na grafitima slušam uglavnom francuski hip hop (Assassin, Sté Strausz, Disiz La Peste, Akhenaton, Shuriken...), zbog tripa koji želim da proizvedem, da prebacim na zid. Jer, hip hop i grafiti su jedno. Obožavam muziku iz filmova „Bronson“, „Drive“, „Blade Runner“, „Brave Heart“, „Big Blue“ i elektronsku muziku od 80-tih.

Grafiti su prva ljubav. Akvarel i crtež radiš za svoju dušu.

Počeo sam da se interesujem za slikarstvo odlaskom u Pariz, tamo je to krenulo. Jednostavno, nisam imao hrabrosti da se "pokačim" sa slikarstvom ranije jer sam završio grafiku na Akademiji primenjenih umetnosti. Akvarel je strašno težak za rad, ali ako ga iskreno voliš i ako ga se ne plašiš, postići ćeš neverovatne stvari. Akvarel je magija, alhemija. Mnogo hirurga u svetu i kod nas bavi se nekim vidom umetnosti iz hobija. Hirurzi uglavnom biraju akvarel.


Kako je biti umetnik u Srbiji?

Sve više verujem da biti umetnik u Srbiji znači biti Don Kihot. U Srbiji, mi smo gomila pogubljenih Don Kihota kojima se svi smeju, a potajno nam se dive i plaše nas se. OK, ne svi, ali većina. Ako vrediš napolju, odakle god da si, neće ti se smejati, otvoreno će ti se diviti, a ponekad te i veoma dobro platiti. Ovde često moraš da uteruješ svoje pare. Imao sam jednu narudžbinu od nekog lika da mu uradim kopiju jedne poznate slike, u prirodnoj veličini, za mnogo dobre pare, za njegovu kancalariju. Rekao sam mu da ne radim plagijate i pitao sam ga na koji bi zid to okačio s obzirom da mu je kancalarija 4 x 5m. Kaže: "Pa na ovaj iza mene, što? Isto kao i original, 1,5 x 1m". Rekao sam mu da je format originalne slike 5,80 x 3,80 m. To ti je tip ljudi koji furaju zlatni prsten sa crnim kockastim kamenom i puni su love. Imao sam dvadeset godina. Voleo bih da znam gde živi da mu preko noći sa ekipom uradim neko ludilo preko cele fasade. Zezam se, naravno. Nije vredan boje.

Da li je teško prešaltati se iz tehnike u tehniku?

To je individualno. Nema pravila. Meni nije. Čak i uživam u toj sposobnosti i koristim je do maksimuma. Da se bavim samo jednom vrstom crtanja, jednim načinom, odlepio bih posle mesec dana. Jednostavno, takav sam tip da moram da slikam na platnu, radim neki logo na kompu, a uveče solo ili sa ekipom crtam grafite po , nekad za lovu za neki film, nekada kao deo za neki dizajn, uglavnom za svoj ćef. Ustvari, što više filmova stranci snime ovde i angažuju mene, to ću ja više umetnosti pokloniti gradu. Zauzvrat, može kafa, zahvalnica ili neka povelja od strane grada, svima nama grafitarima.

A uzori?

1. Bata Mihajlović, komšija, prijatelj, slikar

2. Vladimir Veličković, slikar, energija, konrast, snaga, priča

3. Enes Bilalović (Enki Bilal), strip crtač, ilustrator, reditelj, scenograf. Genije, mistik, vrlo čudan i zanimljiv lik, kralj atmosfere i emocije u kadru

4. Benksi, grafiti umetnik. Firma. Armija likova koji prskaju pod imenom "Benksi". Odličan marketinški potez ili "Kako zgrnuti gomilu para na dobar fazon"

5. Lucijan Frojd, slikar

6. Frensis Bejkon, sikar

7. Nikola de Kresi,strip crtač, ilustrator. E, to je totalno ludilo, neću ništa da pričam, koga zainteresuje, neka ide na Google i neka uživa...

8. Modiljani, slikar

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari

TV vodič